Srpski narodni info

www.srpskinarodniinfo.com

AЛЕКДАНДАР ВЕЉИЋ: КОНСТАНТИНОВ ДАН ЧАСНОГ СУНЦА

Email

car_konstantin_080

На  дан, 7. марта 321. године римски цар Константин је донео закон о држању „часног дана сунца“ („Dies Solis”, SUNday) и тако успоставио јединство незнабожаца и хришћана препоручивши свима да држе  тај дан.  Текст закона гласи: „У часни дан сунца нека се становници градова одмарају и све трговине треба да су затворене.  Само они који се баве земљорадњом могу слободно обављати своје уобичајене послове, јер се дешава да који други дан није повољан за сејање или обрађивање винограда; не искористивши погодно време, могли би нам пропасти драгоцени дарови које нам небо пружа”.
Протојереј Владимир Дакић у „Историји Старога завета за први разред средњих и грађанских и пети разред народних школа“ (издање 1940. на основу одлуке Светога архијерејскога синода и мишљења главног просветног савета) пише: „А седмога дана Бог је престао да ствара. Тај дан је благословио и посветио. Он се зове субота, што значи одмор“.
Константинов црквени Сабор у Никеји 325. године забранио је новозаветну Пасху.  Разлог томе је, по наводима његовог биографа Јевсевија Цезарејског, Константинова мржња према Јеврејима и настојање да ништа у верској пракси не подсећа на њих.  Црквени историчар Мошајм тврди да су празноверице у 4. веку постепено истиснуле праву побожност.  Срамно преображење хришћанства у паганство приписује лудој жељи номиналних хришћана да имитирају паганске обреде.  Тако је, почев од Константина, настала потпуно нова религија зато што „ни Исус ни Павле нису били „оснивачи“ тог „хришћанства“.
Константин је саградио данашњу ватиканску базилику „светог Петра“ на древном паганском гробљу на којем је сахрањен чаробњак Симон, стварни оснивач католичке цркве и први римски папа. Смрт га је претекла да заврши своју намисао у Константинопољу: да му гроб буде у средини цркве.  „Први хришћански цар“ је маштао да почива за увек усред Дванаесторице не као један од њих, него као симбол њиховог вође.
Коришћени извори:
[1] Милан Вукомановић, „Рано хришћанство – од Исуса до Христа“, Нови Сад: Светови, 1996, 19.
[2] William Steuart McBirnie, „The Search for the Twelve apostles“, Carol Stream, Illinois: Tyndale House Publishers Inc., 2004, 18-19.
[3] Алигијеро Тонди, „Ватикан и неофашизам“, Сарајево: Свјетлост, 1957, 9.
[4] Јевсевије Поповић, „Опћа црквена историја, књига I. – (до 1054.)“, Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1912, 458.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this:
Скочи на траку са алаткама