Srpski narodni info

www.srpskinarodniinfo.com

AЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ: ОДГОВОР МАЂАРИМА КОЈИ ПОТЕЖУ 1944. КАДА ГОД СЕ СЕТИМ(О) „РАЦИЈЕ“ 1942.

Email

aleksandar-veljic (2)

На профилу моје пријатељице Еме Мереи, извесни Јанош Немес ми приговара због сећања на Жртве „Рације“ и каже: „А шта мислите о одмазди 44-те?  И онда су жртве били недужни Мађари, јер су злочинци на време побегли.  И ви и… не мислите валда да ми, овдашњи Мађари, треба да се стидимо због тога“.  Господину сам одговорио следеће и желим да се сви упознају са тим одговором:

О одмазди 44-те мислим исто што и о свакој неправди.  Међутим, многи ти убијени нису недужни Мађари, него су домаћи Мађари сарадници, који су здушно саучествовали у тим злочинима потказивањем других и препоручивањем својих комшија за „специјалне третмане“.  Нажалост, међу тих 4.000 стрељаних Мађара, као и код сваке одмазде, нашао се и понеко невин. Све заиста невине Мађаре треба под хитно рехабилитовати, ако још нису рехабилитовани. / Не, не мислим да ви, овдашњи Мађари, треба да се стидите због ичега, било због одмазде 1944. (коју је преводио Хрват Иво Рукавина, војни заповедник за Војводину), било због Хортијевог геноцида из јануара 1942.  Једино ко од овдашњих Мађара данас треба да се стиди је само онај ко је хортијевац и ко и даље прижељкује да нас „све баци под лед“ (цитирам речи једног мађарског ученика који је то изрекао пре неколико месеци у школи коју похађа)! / А у једно будите сигурни: идуће године, пошто ви, овдашњи Мађари, о њима гласно ћутите, ја лично прочитаћу вама и свим грађанима ове земље имена СВИХ Мађара које сам ја идентификовао и који су убијени у „Рацији“ 1942. у Шајкашкој, Новом Саду и Бечеју!  То ћу да учиним управо зато да бисте и ви, овдашњи Мађари, коначно сазнали та имена и да бисте били поносни на те дивне Мађаре, који су поштено изгубили свој живот и зато што су били Мађари-антинацисти и зато што су се противили се мађарском нацизму, и зато што су неки били у браку са Србима, или су устали да заштите своје комшије и рођаке, а у случају породице Јано је дошло до грешке хортијеваца, па су их побили.
Свеједно, и поред те грешке, и то су недужне Жртве којих се ја и сви ми, овдашњи грађани ове земље, једнако сећамо. / Најзад, пошто причате о томе чега не треба да се стиде овдашњи Мађари, ево Вам још неколико идеја чега не треба да се стиде: овдашњи Мађари не треба да се стиде Ернеа Киша, Ендреа Бајчи Жилинског, Беле Бартока…
Напротив, Ерне Киш је први Мађар кога су хортијевци погубили, али су дрхтали од његових поклика: „Доле Хитлер, доле Хорти!“; Жилински је усред хортијевског парламента, под претњама смрћу од тих нациста, јавно тражио правду за Жртве „Рације“; Бела Барток је пре окупације избегао у Њу Јорк и није хтео из Хортијеве руке да прими музичку награду (претходно му азил нису дале ондашње југословенске власти, и боље што нису зато што би га окупатори вероватно убили када су дошли у Бачку).  Не само што таквих Мађара не треба да се стидите, него би било сјајно да им дигнете свуда споменике, наместо што сте у Ади дигли споменик психопати Јаношу Дамјаничу, који већ годинама има и улицу у Кањижи. / Не, не мислим да прави и поштени Мађари, антинацисти, имају било чега да се стиде. У овом одговору сам Вам подробно изложио шта мислим, те Вас молим да ми не приписујете никакве бесмислене мотиве и осећања која ја немам.  А идуће године, чуће сви овдашњи Мађари имена Мађара који су побијени у „Рацији“ 1942.  Биће то први пут у историји Мађарске и Србије да та имена буду прочитана!  И то ћу учинити ја, који нисам Мађар и који се не стидим ни тих ни свих других правих Мађара!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this:
Скочи на траку са алаткама