Srpski narodni info

www.srpskinarodniinfo.com

Владислав Ђорђевић: КЕЦЕЉА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА:ШТА ЈЕ ОСМИ МАРТ ДАНАС?

Email

Patrijah pavle oskrnavljen

spomenik patrijarhu pavlu
Као експерта за питање феминизма многи пријатељи су ме молили да дам одговоре на питања: шта је Осми март данас? Зашто се он данас прославља? Која је његова сврха данас? У чему су то жене данас „неравноправне”? На којим пољима треба да се изборе за „равноправност”? Таман када сам се спремао да дам одговоре на та питање предухитриле су ме саме феминисткиње. Оне су својим перформансом – одржаним у Београду јуче у среду 6. марта – саме дале одговор. Хвала им. Само треба имати око и схватити шта оне њиме поручују.

 

 

Феминисткиње окупљене око органицизације „Жене у црном” јуче су на споменике шест искакнутих мушкараца, великана српске културе и науке окачиле платна у облику кецеља. „Кецеље” су добили: Патријарх Павле, Никола Тесла, Доситеј Обрадовић, Јован Цвијић, Јосиф Панчић и Борислав Пекић. Шта тај перфоманс поручује?

 

 

Прво. Све „кецеље” су у љубичастом, а то је боја лезбијки. Стога се лезбијски лоби и зове љубичасти лоби (енг. lavender lobby). Дакле, данас су феминисткиње лезбијке, а феминизам лезбијски светоназор.

 

 

Друго. Све поруке су на латиници чиме се свесно желела заобићи српска традиција. Дакле, феминизам је презир према српској култури и традицији.

 

 

Треће. Тим „кецељама” се свесно покушало наругати тим мушкарцима и уопште свим мушкарцима. Они су представљени као „женски Петко” и „мамина маза”. У стварности то су били мужевни и храбри људи.

 

 

Четврто. Тим „кецељама” се желело скренути пажња – као је једна активисткиња и рекла – „na nevidljiv i neplaćen rad, kao i na nerаvnopravnost”. Сугестија је злонамено подметање. Женски рад није нимало „nevidljiv”, а још мање „neplaćen”, а поготово не постоји никаква „neravnopravnost”. Све су то невероватне будалаштине! Јер све би то могли рећи и мушкарци. И они би могли рећи да им је рад „nevidljiv” и да је „neplaćen” и да се желе на „neravnopravnost”. Они би све то могли рећи с много више права. Дакле, сугестија феминисткиња је малициозна и призвољна. Чиста покварена и подла мизандрија.

 

 

Пето. На споменику Патријарху Павлу окачена је парола: „Abortus je žensko pravo”. То је свесно вређање не само Његове Светости, него и свих верника. Дакле, то је дрско омаловажавање Српске православне цркве и уопште свих религиозних људи.

 

 

Шесто. Та парола није само богохулна, него је и правно нетачна. Она сугерише да у Србији жене немају право на абортус. Имају га. Жене у Србији су добиле право на абортус још 1952. године – давно пре многих других. И то право се временом само проширивало. Данас Србија спада у групу земаља са најлибералнијим законом о абортусу. Обави их се око 17.000 сваке године. Али, очигледно, феминисткињама то није доста. Хтеле би да их буде још и да закон о абортусу буде још либералнији.

 

 

Седмо. На споменику Николи Тесли окачен је натпис: „Nauka je ženskog roda”. То је такође злонамерна глупост. Јер то што је нека именица овог или оног граматичког рода ништа не говори о њеном интринзичном „родном идентитету”. Именица наука је женског рода, али то ништа не говори о науци као таквој. Дакле, опет биготизам и игноранција.

 

 

Осмо. Том паролом феминисткиње нису хтеле ништа да кажу о науци као таквој, него да сугеришу „неправду” што су мушкарци у прошлости били махом мушкарци. Можда је то и била „неправда”. Можда и није. Можда су мушкарци били напросто ингениознији и домишљатији. Било како било, данас жене могу да се баве чиме год желе и нико их у томе не спречава. Штавише, преко разних програма „оснаживања” оне се на то подстичу. Практично данас имају повлаћен третман. На крају карајева, по релативном броју научница Србија је изнад европског просека. Дакле, жене нимало нису дискриминисане на пољу науке, као ни било ком другом. Сугестија феминисткиња је гнусна лаж. Све у свему, још један подли и промашени напад на зли „патријархат”.

 

 

Девето. На једном споменику стоји: „Podržavam ženski štrajk”. Штрјак за шта? Које право мушкарци имају а жене не, па да треба да се одржи „ženski štrajk”?

 

 

Десето. Цео перформанс је у складу са кључним феминистичким гудењем о жени као „жртви”. Све је то само пропаганда „жртвеног феминизма” (енг. „victim feminism”). Вероватно женама у Србији није лако, али феминисткиње – лезбијке – по правилу дају погрешне узроке женским потешкоћама и нуде погрешна решења.

 

 

Да закључим. Феминистиње су овим перформансом показале шта је феминизам данас: лезбијски поглед на свет пун мржње и пакости према мушкарцима, непоштовање српске културе и традиције, изругивање црквних великодостојника, вређање верских осећања, ширење дезинформација, стварање непотребне моралне панике и подстицање жена да се побуне против злог патријархата, тј. мушкараца.

 

 

Све у свему, феминизам није ништа друго него чикање жена против мушкараца, њихово раздраживање и усађивање у њих страха од њих. Дакле, фаминизам данас је параноидно, мушкомрзачко, лезбијско лудило.

One thought on “Владислав Ђорђевић: КЕЦЕЉА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА:ШТА ЈЕ ОСМИ МАРТ ДАНАС?

  1. “Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti”. (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

    “Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće“.
    (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

    “Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje“. ( Patrijarh
    Pavle, Danam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998.)

    “Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje….Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono
    zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova“. (Patrijarh Pavle, Da nam
    budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd, 1998.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this:
Скочи на траку са алаткама